Kooperativa – Regionalna platforma za kulturu u 2022. obilježila je desetu obljetnicu rada. Od osnutka djeluje kao regionalna mreža organizacija i nacionalnih mreža koje djeluju u području nezavisne kulture i suvremene umjetnosti u Jugoistočnoj Europi zagovarajući stabilni i održivi financijski okvir podrške kulturnoj suradnji u regiji. Bilježeći deset godina postojanja 29. studenog u prostorima Galerije SKD Prosvjeta u Preradovićevoj 21 u Zagrebu otvara se izložba Arhive prijateljstva – poetike otpora, zamišljenoj kao osvrt na rad Kooperative i njenih članica te deset godina zajedništva. Ususret izložbi, razgovarali smo s kustosicama Milicom Pekić i Iskrom Geshoskom, kulturnim radnicama i bivšim članicama Kooperativinog upravnog odbora.
Izložba povodom važne Kooperativine obljetnice uskoro se otvara u Zagrebu. Obje ste od samih početaka aktivno uključene u rad Kooperative, kroz rad organizacija članica koje vodite, ali i kroz aktivnosti u upravnom odboru. Možete li se iz ovih vaših jedinstvenih perspektiva osvrnuti na značaj platforme za regionalnu nezavisnu scenu?
Ništa nije važnije od stvaranja organske zajednice, stvaranja prijateljstva za javno dobro. Mi živimo u vremenu partikularnosti, prekarnosti, fragmentiranosti, i, na žalost, sve više izostaje svest o potrebi i nužnosti povezivanja, podrške, solidarnosti. A izvan artukalcije stvaranja zajedničke platforme koja će zastupati zajedničke ciljeve i suradničke koncepte u socio-kulturnom prostoru, mi smo sami, izgubljeni i društveno postavljeni na marginama. Upravo je zato iznimno važno svako udruživanje. Upravo je zato važno postojanje Kooperative.
Verujemo da je rad Kooperative u mnogome uticao na razvoj scene u regionu posebno u domenu povezivanja organizacija, saradnje, međusobnog osnaživanja, razmene znanja i iskustava ali i kreiranja novog znanja kroz zajednički rad i zajedničke borbe. Taj kontinuitet zajedništva, diskusije, susreti, inicijative koje smo pokrenuli, partnerstva, uspesi i neuspesi koje smo delili, poverenje koje smo izgradili jesu neka vrsta temelja na kojem organizacija opstaje evo već više od decenije. Iskustva mreža nezavisne kulture Clubture u Hrvatskoj i Asocijacije u Sloveniji bila su izuzetno podsticajna za formiranje drugih mreža nezavisne kulture u regionu kao što su Jadro u Severnoj Makedoniji ili Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije. Značajna podrška bila je usmerena i na borbu za prostore i oblikovanje novih institucionalnih formata i praksi horizontalnog upravljanja prostorima.
Koji su prema vašem mišljenju ključni momenti utjecaja društveno-političke situacije na kulturne politike u regiji i kako su oni utjecali na realizaciju zagovaračkih ciljeva platforme?
Kulturne politike u regionu pretežno su oblikovane dominatnim politikama i dalje duboko usidrenim u poznatim nacionalističkim, tradicionalističkim, manipulativnim, patrijarhalnim, komercijalnim, privatizacijskim i tržišno orijentisanim vrednosnim okvirima. Nezavisna kultura se u takvom ambijentu neminovno gura na marginu jer kontinuirano proizvodi sadržaj izvan i kontra ovakvih kulturnih politika. Naša je odgovornost da ne posustajemo u zagovaračkim i konfrontacijskim procesima koji će nezavisni kulturni sektor postaviti u ravnopravnu relaciju i dinamiku u donošenju odluka oko kulturnih politika, javnih prostora, društveno relevantnih tema.
Regionalna saradnja, iskreno organsko povezivanje odozdo i zajedničko delovanje scene, nije u interesu takvih politika. Naš inicijalni cilj, formiranje održivog fonda za regionalnu saradnju, još uvek nije ostvaren. Pa ipak, verujemo da smo uspeli da izgradimo, uprkos svim izazovima, odnos poverenja i kontinuitet zajedništva, da smo generisali dragoceno znanje i iskustvo, da se interes za rad mreže i dalje širi i da imamo kapacitet i želju da iznova promišljamo ideje, koncepte i okvire zajedništva. To su solidne pretpostavke za buduće zajedničke poduhvate i aktivnosti, a mislimo da smo veštiji i u definisanju daljih ciljeva rada.
Kako vidite budućnost regionalne suradnje i utjecaj tih suradnji na kulturnu scenu?
Mi smo po prirodi profesionalnog, etičkog i estetskog opredeljenja upućeni jedni na druge i pokušavamo zajedno da utičemo na ambijent u kome stvaramo. Danas kada se, nakon deset godina postojanja zajedničke organizacije, a skoro dvadeset godina saradnje, osvrnemo na period iza nas jasno možemo videti čitav splet međusobnih uticaja, uspešne i neuspešne inicijative, programe, prostore, akcije i pokrete koji su unutar scene kreirani širom regiona. Sigurne smo da tada, kada smo počinjali, nismo mogli da predvidimo sve te tokove međusobnih uticaja i učinke zajedničkog rada. A svakako cilj koji smo na početku tako jasno definisali još uvek izgleda daleko iz današnje perspektive. Možda je u ovom trenutku mudrije ne ulaziti u predviđanja oblika, forme ili dinamike saradnje, ali verujemo da će se ona neminovno dalje razvijati, širiti i nastaviti da oblikuje scenu svojim vidljivim i nevidljivim uticajima.
Preko Kooperative mi jačamo ne samo aktere u sektoru, već i širi društveni kontekst. Uz uzajamno kritičko prožimanje koje inklinira prema zelenim politikama, prema onome što izmiče u savremenosti – a to je empatija i briga o zajednici. Još važnije – pejzaž društvenog i kulturnog prostora koji se odslikava kroz Kooperativu i kroz rad njenih članica pretstavlja trasu suvremenih kulturnih politika, za koje se treba neumorno boriti i koje treba zastupati. Kroz Kooperativu se vidi da nezavisni kulturni sektor ima kapaciteta da bude baza za stvaranje novog kulturnog i društvenog nasleđa.
Koji su izazovi predstavljanja prirode rada na nezavisnoj kulturnoj sceni u izložbenom formatu?
Naš zadatak je bio osvrnuti se na istorijat i prirodu rada Kooperative kao regionalne platforme koju čine organizacije nezavisne kulture. To je podrazumevalo kreiranje jedne potencijalne mape relevantnih događaja, tema, ideja i programa kojima smo se bavili proteklih decenija ali i prikupljanje i organizaciju materijala kojim se predstavljaju organizacije članice. Nama jedini mogući pristup bio je definisan već samom prirodom mreže kao kolektivne strukture velikog broja ljudi i organizacija različitih profila i dinamika te je sam proces u mnogome bio oslonjen na doprinose, materijale i refleksije članica Kooperative ali i ljudi koji su svojim radom oblikovali nas i scenu čiji smo deo.
Mi smo preuzele na neki način moderatorsku i organizacijsku ulogu unutar tog materijala, a ključnu ulogu u vizuelnom oblikovanju i prevođenju velike količine teksta i fotografija u format izložbe imao je autor postavke i čitavog dizajna izložbe Dejan Dragosavac Ruta. Ruta je i sam svojim radom već skoro dve decenije uticao na estetiku nezavisne kulturne scene te smo se u mnogome oslonile na njegovo iskustvo ali i poznavanje scene što je za nas bila velika privilegija i radost. Naše kolege i prijatelji Veton Nurkollari i Eroll Bilibani iz Prizrena, iz organizacije DokuFest koja je među osnivačima Kooperative, kreirali su video materijal za izložbu tako da smo i tu imale privilegiju da se oslonimo na njihovo iskustvo i veštinu. Članovi tima kancelarije Kooperative, Dejan Koščak, Ena Grabar i Tijana Ana Spasovska, navigirali su između svih nas uključenih u proces rada, ali i aktivno doprinosili idejama i znanjem. Sve u svemu, još jedan kolektivni poduhvat, koji se oslanja na pojedinačne doprinose velikog broja ljudi. Kako je Iskra to definisala, jedna haotična, ne-linearna, laboratorijska struktura.
Kome je namijenjena izložba koja u fokusu ima organizacije nezavisne scene i teme kojima se te organizacije bave?
Mislimo da je izložba bila dobra prilika da se na jednom mestu prikupi i delimično obradi material vezan za rad Kooperative što do sada nismo imali priliku da uradimo, a arhiva organizacije je bila izuzetno skromna i u potpunosti neobrađena. Samim tim napravili smo prvi korak da potencijalno zainteresovana publika, danas ili u nekoj budućnosti, može da dobije uvid u prirodu rada mreže, a pokušali smo materijal da oblikujemo tako da bude savladiv i dostupan najširoj publici. Za sada je jezički materijal raznovrstan i neujednačen, ali se nadam da ćemo u skorijoj budućnosti uspeti da prevedemo sve i na engleski jezik.
Primjećujete li, od početaka vašeg djelovanja u kulturi, promjene u tome kako šira javnost doživljava izvaninstitucionalnu kulturnu scenu?
Verujemo da se pozicija nezavisne kulture u protekle dve decenije promenila. Ne u smislu stabilnosti ili institucionalne podrške i prepoznavanja već više upravo u odnosu na širu javnost. Te promene su naizgled minimalne i možda ih nismo ni svesni, ali verujem da postoje.
Postoje bar dve ključne tačke za koje vredi da se zajedno borimo – izlazak iz prekarnosti i uspostavljanje kulturnih politika koji će promeniti retrogradno čitanje kulture kao izolirane jedinice od šireg društvenog konteksta. Nezavisni kulturni sektor upravo to radi – artikuliše kulturu kao dinamičnu, hibridnu, interdisciplinarnu društvenu vrednost.
Objavljeno
