Intervju Urušavanje nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, za koje se sumnja da je rezultat nesavesnog vođenja građevinskih radova i korupcije, usmrtilo je 1. novembra 15 osoba, a teško je povređeno dvoje. Iako su vlasti od početka govorile da betonska nadstrešnica nije bila obuhvaćena nedavnom rekonstrukcijom1, kao i da je odgovornost za njeno urušavanje isključivo na teretu struke, mnogi tvrde drugačije.
“Da je urađeno sve što je traženo možda se ova tragedija ne bi desila. Podizvođačka firma Starting iz Batajnice ignorisala je sve to što su tražili ljudi angažovani za nadzor radova. Ponašali su se bahato i neprofesionalno, ali im je to tolerisano”, za Radar je izjavio inženjer geologije, Zoran Đajić, koji je bio zadužen za nadzor radova na Železničkoj stanici i tvrdi da je nadstrešnica itekako bila rekonstruisana.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će tužilaštvu i sudovima “biti teško” da utvrde krivičnu odgovornost za nesreću u Novom Sadu, koju mnogi u javnosti nazivaju zločinom.
I bi tako. Tek 20 dana nakon urušavanja nadstrešnice, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je da je nakon prikupljanja i detaljne analize sve potrebne dokumentacije, uhapšeno 11 osoba. Među njima se našao i Goran Vesić, bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i konstrukcije, koji je dao ostavku nekoliko dana nakon pada nadstrešnice. Nakon manje od nedelju dana njemu je pritvor ukinut jer tužilac nije priložio dokaze koji ukazuju na postojanje osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti. Pored njega, tada su uhapšene i Anita Dimovski, v. d. pomoćnika ministra za železnički i intermodalni transport, kao i Jelena Tanasković, doskorašnja v. d. direktorka Infrastrukture železnice Srbije – kojima je određen kućni pritvor. Uhapšen je i Nebojša Šurlan, bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije, koji je ovu funkciju vršio do marta ove godine, kada je podneo ostavku. Da li će iko od njih biti osuđen je pitanje koje se postavlja u javnosti.
Direktori kineskih kompanija koje su bile glavni izvođači radova nisu se našli na spisku uhapšenih, kao ni Tomislav Momirović, za vreme čijeg mandata je rađena rekonstrukcija Železničke stanice. Sa druge strane, aktivisti i građani koji traže preuzimanje političke odgovornosti nisu takve sreće. Suočavaju se s hapšenjima, pritvorima dužim od 20 dana, a nekima i dalje prete zakonske kazne od 3 do 12 godina.
Naime, protesti kojima se traži odgovornost za smrt 15 ljudi usled pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu ne jenjavaju već više od mesec dana. Jedna od akcija koja je u okviru ovih protesta pokrenuta je Zastani, Srbijo, tokom koje se simbolično, svakog petka u 11.52, u tišini sve obustavlja na 15 minuta. Tada se zaustavljaju saobraćaj, svi poslovi, ali i nastava. Ova protestno-komemorativna akcija je 22. novembra održana u više od 50 gradova i naselja, sa bar oko 30 blokada saobraćaja, javlja Arhiv javnih skupova. Naglašava se i da je procena iznesena na osnovu dostupnog video materijala, tako da bi broj blokada i učesnika mogao biti i veći. Na akciju Zastani, Srbijo pozivale su opozicione stranke, ali i različite omladinske grupe kao što su Borba i SviĆe. Osim komemorativne uloge, ovim akcijama se podseća da za nesreću u Novom Sadu postoje odgovorni i da oni ne smeju proći nekažnjeno.
Na ulicama se, pored građana koji odaju poštu poginulima, od samog početka pojavljuju “uznemireni građani”, kojima smetaju blokade saobraćaja i koji ulaze u sukob sa okupljenima. U više navrata je dolazilo ne samo do verbalnih, već i fizičkih napada na građane koji učestvuju u akciji Zastani, Srbijo. Ovakav prizor nije ništa novo, kako se na protestima u Srbiji redovno pojavljuju “batinaši ex machina”. Prema navodima medija i aktivista, neki od napadača su identifikovani kao članovi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i javni funkcioneri.
Tokom jedne od tih akcija studenti i profesori Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu okupili su se 22. novembra, u neposrednoj blizini fakulteta, kako bi odali počast poginulima u Novom Sadu. Tokom skupa, koji je bio unapred prijavljen, studenti i profesori FDU bili su fizički napadnuti od strane organizovane grupe. Jedan od studenata, Nikola Terzić, zbog povreda je završio u Urgentnom centru.
“Prišlo nam je pet-šest mladića sumnjivog izgleda. Sada slobodno mogu reći batinaša. Pojavili su se odjednom. Krenuli su na moju koleginicu Ružicu, a ja sam onda uleteo među njih. Dobio sam najmanje pet udaraca u glavu, pesnicama su me udarali u rebro. Na urgentnom su mi pregledali glavu, imam prignječenje, ali ostajem na daljim analizama”, rekao je tada Terzić za Nova.rs i dodao da policija, koja se nalazila u blizini, u tom trenutku nije reagovala.
Već 25. novembra studenti i studentkinje FDU na plenumu su izglasali blokadu fakulteta, a njihovi zahtevi za prestanak blokade obuhvataju: utvrđivanje krivične odgovornosti i procesuiranje lica koja su napala studente na akciji Zastani, Srbijo ispred ovog fakulteta, disciplinske mere protiv javnih funkcionera koji su bili deo ovog događaja.
“Uloga umetnika u zlim vremenima nije i ne sme da bude pasivna”
Nakon odluke o blokadi, studenti FDU su naglasili da nasilje nad njihovim kolegama i koleginicama nije izolovan slučaj i pozivali su ostale studente na blokadu svojih fakulteta. Zaista, tokom i nakon protesta proteklih mesec dana, mnogi mladi aktivisti i studenti su privođeni, hapšeni i maltretirani.
Student Akademije umetnosti u Novom Sadu, Relja Stanojević, priveden je tokom protesta 5. novembra ispred Gradske kuće u Novom Sadu zbog “napada na službeno lice u obavljanju službene dužnosti” i u pritvoru se nalazio do 22. novembra. Privela su ga dvojica muškaraca u civilu, jer je, kako je tada rekao dok su ga odvlačili, “branio svoju devojku” – od istih tih muškaraca koji se nisu legitimisali.
Po izlasku je za N1 rekao da su uslovi u zatvorima nehumani. “Tamo stvarno ne postoje prava. Tamo ima svakakvih ljudi – ali su i dalje ljudi. Kad ste u takvoj nekoj ustanovi, imate osećaj da pet kilometara oko vas nema ničega, kao da ste u sred pustinje, bombardovani ste režimskim kanalima koji postoje na jedinom televizoru u sobi. Nije za ljude. Totalno su nehumani uslovi”, izjavio je Stanojević za N1.
Student Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Mihailo Mladenović, priveden je istog dana i u pritvoru je bio do 28. novembra. Na teret mu stavlja da je kamenicama gađao Gradsku kuću, a pritvor od 30 dana mu je određen zbog, kako su naveli iz Višeg suda, mogućnosti ponavljanja krivičnog dela i uznemirenja javnosti. Njegov advokat, Marko Pantić, smatra da su mere neosnovane i nesrazmerne težini dela, prenosi Vreme. U intervjuu za Insajder je naveo da su uslovi u zatvoru u Novom Sadu bili jako loši, nehigijenski i da će nakon svega morati da potraži i stručnu pomoć.
“Znate, borim se s astmom. Tako da sam bio blizu gušenja jer su sobe nehigijenske i prljave. Puno je stenica, insekata, soba je relativno mala, a stane deset ljudi u nju. Jako je nabijen prostor, klaustrofobično je, a pre svega je vladala velika psihička nestabilnost u meni, gde ću se najverovatnije obratiti neuropsihijatru i izabranom lekaru povodom svega ovoga što se dogodilo”, kaže Mladenović, pokazujući nebrojene ujede stenica na svojim rukama.
Nasilje i represiju nad studentima su osudili profesori FDU i podržali njihove zahteve, kao i nastavno-umetničko-naučno veće tog fakulteta, preko 20 umetničkih fakulteta, institucija i profesionalnih asocijacija iz Srbije i regiona i preko 350 alumnista i alumnistkinja FDU.
“Studenti se suočavaju sa režimskim nasiljem u ogoljenom vidu, kao i svi drugi građani Srbije koji su opravdano ogorčeni, što i pokazuju na sve brojnijim protestima koji se neće tako lako ugasiti. Hapse ih i prebijaju, izloženi su pretnjama, neosnovanim pritvorima, ekstremnim pritiscima. Videlo se kako sistemske zloupotrebe mogu da ubijaju, a pritom odgovorni za smrt petnaest naših sugrađana organizuju bande koje nasrću na studente, pojedine odvode i drže ih u pritvoru više od dvadeset dana. Čini mi se da nije slučajno što su baš studenti ovih dana na meti režima”, za Mašinu je izjavila Irena Ristić, filmska i pozorišna rediteljka i profesorka na FDU.
Ristić dodaje da su profesori FDU dostupni svojim studentima, da im pružaju podršku – logističku i tehničku, dele svoja iskustva, odgovaraju na pitanja i ostaju budni i prisutni – i nastaviće da budu tu za sve sledeće korake.
Sami studenti su odlučili da ne daju pojedinačne izjave za medije iz bezbednosnih razloga, već se oglašavaju isključivo putem saopštenja.
Alumnisti FDU podržali su svoje kolege i istakli da nasilje nad njima nije izolovan slučaj, već opasnost kojoj smo izloženi svi, na svakom mestu, u svakoj prilici.
“Podsećamo da uloga umetnika u zlim vremenima nije i ne sme da bude pasivna i da je umetnost ogledalo, ali i putokaz svakog društva i svake ljudske zajednice. Priroda naših poziva je javno delovanje i zato imamo odgovornost da istupimo i ostanemo dosledni u svojim zahtevima za pravdu, poštovanje i odgovornost”, ističe se u saopštenju alumnista.
Uz kolege, zajedno
Zahteve studenata i studentkinja FDU su masovno podržale njihove kolege sa drugih fakulteta. Samoorganizovana grupa studenata Univerziteta u Beogradu je u petak, 29. novembra blokirala zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu i organizovala plenum kojem je prisustvovalo preko 300 studenata. Plenumu su prisustvovali profesori i studenti FDU koji su iskazali svoju zahvalnost i podelili savete i poruke podrške kolegama.
“Naša organizacija je nastala jer je žrtva tragedije u Novom Sadu bila školska drugarica studentkinje Filozofskog fakulteta. Par kolega zajedno sa njom je organizovalo grupu gde će izraziti tugu, bes i nezadovoljstvo, ali kada je situacija eskalirala (prebijanje i hapšenje drugih studenata dok su mirno protestovali) mnogo više ljudi se pridružilo i odlučilo da blokadom izrazi svoje nezadovoljstvo”, za Mašinu navodi jedna od studentkinja koja učestvuje u blokadi Rektorata.
Na plenumu je 29. novembra izglasana blokada Filozofskog i Filološkog fakulteta kao i zgrade Prirodno-matematičkih fakulteta, ali i nastavak blokade Rektorata. Već od ponedeljka, sve ove zgrade su uspešno blokirane, a studenti su mahom dobili podršku svojih profesora i dekana.
“Nećemo da dozvolimo da nas tuku na ulici, nećemo da dozvolimo da nam zgrade padaju na glavu zbog njihove korupcije, nećemo da dozvolimo da nam unište obrazovanje”, poručili su studenti u saopštenju za javnost. Među zahtevima koje su oni u saopštenju izneli našli su se i svi zahtevi kolega sa FDU, kao i povećanje sredstava za državne fakultete za 20 odsto.
Studenti Fakulteta dramskih umetnosti su u ponedeljak iskazali solidarnost sa kolegama sa Univerziteta u Beogradu. Grupa od 150 studenata uputila se sa FDU, koji je i dalje pod blokadom, do Studentskog trga. Svojim kolegama su delili pištaljke podrške kako bi mogli da započnu zvanične blokade svojih fakulteta, nakon čega su se uputili nazad na svoj blokirani fakultet.
Istog dana, nenajavljeno, u blokadu su stupili i studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i ponovili zahteve studenata FDU.
Tokom blokada ovih fakulteta, na Arhitektonskom fakultetu i Fakultetu političkih nauka su održani plenumi i izglasane blokade koje su započete u utorak, 3. decembra, a za 4. decembar je najavljena blokada zgrade Univerziteta u Nišu. “Jug ne sme da ćuti”, navela je neformalna grupa niških studenata u saopštenju za javnost.
Studentska borba se svakog dana širi i situacija se menja iz dana u dan – ali zahtevi ostaju isti. Studenti širom Srbije su se ovih dana na više načina angažovali, pokazavši da akademska zajednica ne ćuti na represiju i nasilje, ali i podsećajući da za pad nadstrešnice u Novom Sadu i 15 poginulih – postoje odgovorni. Uprkos svim pritiscima, studenti u Srbiji su u danima iza nas iskazali solidarnost, hrabrost i dostojanstvo. “Studenti su tu i ne idu nigde”, poručili su i pozvali sve da im se pridruže u njihovoj borbi.
- Rekonstrukcija Željezničke stanice u Novom Sadu odvijala se u dvije faze. Prva faza započela je u listopadu 2021. godine, a stanica je prvi put svečano otvorena u ožujku 2022. godine. Druga faza radova, koja je obuhvaćala modernizaciju unutrašnjosti zgrade, završena je 5. srpnja 2024. godine. Međutim, prema priopćenju tvrtke Infrastrukture željeznice Srbije, nadstrešnica koja se srušila 1. studenoga 2024. nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom u sklopu ovih radova. (op.ur.) ↩︎
Objavljeno
