Intervju Mračno je, a na bini su jednostavni postamenti koji drže četiri rustična radio aparata: dva iz epohe radijskih početaka i dva kasetofona. Kao da su upravo izašli iz muzeja tehnike. Njih naizmenično obasjavaju svetla reflektora, unoseći dinamiku u statičnost uređaja. Tokom predstave ispostaviće se da na stolici između ovih predmeta sedi čovek sa belom lopticom.
To je scenska atmosfera predstave savremenog cirkusa Projekt 4.28 km/h, koja je bila na repertoaru ovogodišnjeg izdanja riječkog festivala suvremenog plesa i cirkusa Periskop. Njen kreator i interpretator je radijski znalac i cirkuski umetnik Ratko Bokić. Kroz ovu izvedbu on komunicira vlastito iskustvo višednevnog pešačenja od Zagreba do mora tokom kojeg je priređivao žonglerske predstave u malim mestima. Tako nas upoznaje sa svojim intimnim željama i htenjima, te sugestivno ukazuje na moć zvuka – jednog od vitalnih elemenata cirkuskog izraza. Oslanjajući se na dokumentaristiku kao metodu scenske prakse u ovom komadu, autor koristi verbalna i neverbalna sredstva radijskog izraza. Posredstvom emitovanja snimaka dvaju dijaloga, specifične akustike, tokom putovanja nasnimljenih zvučnih zapisa, kao i promišljene upotrebe tišine, proizvodi se upečatljivi efekat radijske drame.
Izvedba ima dvodelnu formu i jasan dramaturški koncept. U svojevrsnom prvom činu pratimo telefonski razgovor dvojice muškaraca na temu pešačenja od Zagreba do mora. Jedan sagovornik je iskusni hodač na duge staze, a drugi je sam autor predstave koji sa puno entuzijazma prikuplja savete za putovanje na koje se odlučio. Pored konkretnih logističkih detalja, saznajemo i poreklo njegove motivacije da se upusti u napornu avanturu. Suština leži u želji da se pronađe mir, što je ujedno tematski fokus Projekta 4,28 km/h. Ovaj segment predstave ne podrazumeva gotovo nikakvu scensku radnju, a autor je publici nevidljiv, čime se u potpunosti ostvaruje radiofonski efekat, uz veliko poverenje u autentičnost svake izgovorene riječi.
Drugi segment počiva na post festum snimljenom razgovoru u kome se rekapituliraju impresije stečene tokom putovanja. Autor ovoga puta ima sagovornicu, a u pogon se stavlja i jedna bela loptica kojom izvođač manipuliše u sasvim kontemplativnom maniru. Dok slušamo nasnimljeni dijalog, pratimo minimalističku žonglersku tačku, u potpunosti korespondirajuću sa ukupnim ambijentom. U jednom trenutku izvođač će izabrati da umesto loptice počne da premešta ploče od kojih su sačinjeni postamenti na sceni. Ispostaviće se da od njih improvizuje maketu mosta, a upravo je Krčki most sebi odredio kao konkretan zemljopisni cilj. Saznajemo i da ovo mesto, kada je do njega konačno stigao, nije bilo niti idilično, niti pristupačno, te da su našeg junaka tamo, nažalost, dočekali brojni strujni kablovi koji su na izvestan način kontaminirali veliko finale putovanja.
To je ujedno i bio momenat u kome sam pomislila da Projekt 4,28 km/h zapravo predstavlja parabolu o potrazi. Naime, celokupan zvučni prostor oblikovan je promišljanjem o filozofiji traganja, začinjenim duhovitim anegdotama nastalim u okviru autorove avanture. Njegovi zaključci o tome da mir nije u šumi, već da se nalazi na samom putu, višestruko su metaforični. U momentu kad konstatuje da, uprkos napornom podvigu, nije stigao do onoga što je tražio, Bokić ispisuje imaginarni pasoš svakog umetnika na svetu. On nam rečima „Nisam našao, nego otvorio sve kanale da nađem – to putovanje još traje“, poručuje da potraga predstavlja cilj sam po sebi, da je ona za stvaraoca večna, te da se esencija krije u procesu.
Osnovna cirkuska tehnika koja se u predstavi koristi je manipulacija objektima. Ona je dosledno staložena, jednostavna, fokusirana, visoko meditativna i bez pretenzija da se dostigne kakva isprazna virtuoznost. Takođe, fenomen cirkuske umetnosti zastupljen je i u naraciji. Tako saznajemo da se žongleri rado kriju iza svojih rekvizita, te da to nije lako činiti kad je broj ovih predmeta ograničen ruksakom koji treba nositi na vlastitim leđima tokom šetnje duge preko 180 kilometara. Kroz već pomenuti razgovor snimljen nakon putovanja, autor je sa publikom delio detalje sa svojih cirkuskih nastupa u raznim malim mestima u Hrvatskoj. Njegova živopisna pripovest podsticala je svakog u publici da aktivira sopstvenu uobrazilju i da u umu kreira slike svega onoga što čuje: od pejsaža raznih sela, preko brojnih živopisnih likova koji u njima žive, sve do sirovih strujnih kablova na mostu koji vodi do otoka Krk. Ako je suditi po neretkim glasnim reakcijama prisutnih, Bokić je uspešno pokrenuo vizuelnu maštu auditorijuma.
Proces nemilosrdnog formatiranja radio stanica i njihovo svođenje na robotizovano nizanje unapred pripremljenih glazbenih sadržaja slutilo je definitivnu propast govornih programa početkom 21. stoleća. Međutim, danas, u doba podcasta, kultura slušanja vraća se na velika vrata. Čini se da je deo istog vala i performans Projekt 4.28 km/h Ratka Bokića – komad lične istorije ispričan jezikom radija i cirkusa. U njemu se kroz susret audio dokumenata i žonglerskih gestova, a uz materijalnost radio-eksponata, cirkuski auditorijum diskretno motiviše da po strani ostavi atraktivne vizuelne prizore na koje je često navikao, te da se dominantno osloni na svoje čulo sluha. To je kanal kroz koji se u ovoj suptilnoj multižanrovskoj predstavi reprezentuju metafizički potencijali savremene cirkuske umjetnosti.
Tekst je nastao u sklopu programa rezidencija za kritičarke koji u 2024. godini provodi Nacionalna cirkuska platforma, prva suradnička programska platforma u Hrvatskoj koja okuplja organizacije posvećene razvoju i promicanju suvremenog cirkusa.
ObjavljenoObjavljeno
