“Samo javno finansirana i šire dostupna naučna istraživanja mogu garantovati napredak celokupunom društvu a ne isključivo privatnim profitima. Situacija u kojoj različite moćne međunarodne institucije nameću programe štednje i restrikcija ionako siromašnim državama i društvima je situacija u kojoj takve mere uništavaju budućnost takvih zemalja i društava jer da bi se obezbedio razvoj i napredovanje društva i svakog pojedinca u njemu potrebno je u najmanju ruku obezbediti ono što su možda i najznačajnije tekovine XX veka (a koje mere štednje guraju u prošlost i zaborav) – javno finansirani i svima dostupni zdravstvo, obrazovanje i uslovi za naučno, kulturno i političko uzdizanje”, ističe se.

Ova se skupina radnika i radnica u kulturi tako zalaže za “očuvanje širokog spektra kulturne produkcije kao javnog dobra koje ima suštinski značaj za razvoj svakog društva i svakog pojedinca i pojedinke”. 

Istovremeno, ističu, to je i borba protiv komercijalizacije kulture, protiv nametanja tržišne utakmice u kojoj se kao kolege moraju natjecati: “Želimo takođe da ovo društvo sačuva i održava javne institucije kulture i omogući javno i demokratsko upravljanje nad njima. Kako bi kulturna proizvodnja zaista bila javno dobro potrebno je da bude javno finansirana i svima dostupna što se postiže odgovornim i transparentnim upravljanjem javnim budžetima, borbom protiv korupcije i partokratije. Svesni smo da je naša zalaganja moguće ostvariti samo u društvu koje se takvim normama vodi na mnogo širem planu nego što je to kultura”. 

Čitavo priopćenje, kao i popis organizacija koje su ga potpisale, možete skinuti ovdje. 

Izvor: Kontekst Kolektiv